PRIRODNI MED (Mel mellis)

Prirodni med stiže iz košnice do potrošača u izvornom sastavu i obliku. U prirodnom medu -nefiltriranom i nepasterizovanom - je identifikovano preko 180 hranljivih sastojaka. Filtriranjem i pasterizacijom med gubi esencijalne sastojke. Med dugoročno zadržava hranljivost. Interesantan je podatak da je Američki istraživač Dr. T. M. Davis, otkrivajući Egipatsku grobnicu roditelja kraljice Taj, našao hermetički zatvorenu posudu meda koji je i nakon 3.300 godina zadržao karakterističnu aromu meda, i ne samo to već je analitički dokazano da je taj med zadržao svoje hranjive vrednosti.

Zanimljiva je i činjenica da su stari kinezi mesili neku vrstu rezanaca od meda i polena, koje su godinama čuvali kao neprikosnovene rezerve hrane u vreme suša ili poplava. Med sadrži veliki broj amino kiselina, vitamina, minerala, enzima, amino kiselina i hormona koji učestvuju u biohemijskim reakcijama neophodnim za održanje života. Njihovi međusobni odnosi su veoma komplikovani i još uvek nerazjašnjeni. Jedino što se pouzdano zna jeste da deluju sinergetski. Osnovni sastojak meda su šećeri kako monosaharidi: fruktoza ili levuloza koja je vrlo slatka i dobro rastvorljiva u vodi i glukoza – koja je najrasprostranjeniji monosaharid u prirodi; tako i disaharidi: maltoza, turanoza, izomaltoza, saharoza, maltuloza, izomaltuloza, nigeroza, trehaloza, glutiloza, laminarbioza, entibioza. Prisutni su i oligosaharidi: erloza, panoza, maltotrioza, kestoza, izomaltobioza, melecitoza i izopanoza. Organizam ih lako usvaja zahvaljujuci prisutnim enzimima iz meda.

U medu se nalazi mnoštvo vitamina, koji zadržavaju svoju potentnost mnogo bolje od onih u voću i povrću. Nutricionisti smatraju da med sadrži sve neophodne vitamine za normalan razvoj i zdravlje. Tako u medu nalazimo vitamin C, H, K, E, A, PP, kao i B kompleks, niacin, pantotensku kiselinu, biotin i folnu kiselinu i druge. Med sadrži veliki broj minerala i mikroelemenata neophodnih za biohemijske procese u organizmu: silicijum, aluminijum, gvožđe, kalcijum, magnezijum, natrijum, kalijum, mangan, bakar, hrom, nikl, cink,kobalt, antimon, olovo, fosfor, bor, jod, kalaj, sumpor i druge.

Med je hrana najbogatija enzimima - katalizatorima metabolizma, bez kojih je metabolizam nemoguć. Od kiselina u medu su posebno prisutne: mravlja, sirćetna, jabučna, limunska, ćilibarska i izvestan broj aminokiselina uključujući esencijalne, koje organizam ne stvara vec moraju biti unete hranom. Lekovitost meda se ogleda u njegovom antimikrobnom, baktericidnom i antitoksičnom delovanju.

Med zaustavlja razvoj prouzrokovača tuberkuloze, pojačava otpornost organizma protiv mnogih opasnih oboljenja i ubrzava izlečenje. Dobrobit koju obezbeđuje med, kao prirodna hrana, ne daje ni jedan proizvod savremene industrije hrane i lekova. Pored toga, med se od davnina u narodnoj medicini koristi kao lek za mnoge boljke: infekcije, bolesti disajnih organa, anemije, opekotine, rane, bolesti jetre i bubrega, kardiovaskularne, reumatične, tumurske, kožne, itd. Tablete i pilule sintetskih vitamina i minerala su izolovane supstance bez mikroelemenata u prirodnoj strukturi, neophodnih za apsorpiciju u organizmu. Uloga i aktivnost mikroelemenata jos uvek nisu u potpunosti razjašnjeni. Zna se jedino da nema života bez mikroelemenata kojima med obiluje.

Još je Hipokrat smatrao da je način ishrane ekstremno važan za dobro zdravlje. Preporučivao je med kao lekovitu hranu a i sam ga je jeo nekoliko puta dnevno. Živeo je 109 godina.